VAPAJ |
||||||||
pet - 30.07.2010Ovo je za Ginisovu knjigu rekorda
pon - 31.05.2010NOVI "BERLINSKI ZID" - U SRCU VOJVODINE
VEROVALI ILI NE Šuška se šuška...da je novimenovani vršilac dužnosti za funkciju generalnog direktora Dnevnik Holding A.D. u Novom Sadu postavljen sa samo jednim ciljem - da uništi firmu. DUGOGODIŠNJA AGONIJA Činjenica je da su za tu dugogodišnju agoniju najmanje krivi zaposleni. To gde se ova nekada ugledna novinska kuća našla najveći krivac je osnivač i politika. ALI... AKO NE BUDE "DNEVNIKA" - NEĆE BITI NI VOJVODINE. PITAMO SE KO TO ŽELI ONDA U EVROPU? STVARNO: KO? Poslednje što se zna a to je da "...svi moraju da budu na radnom mestu puno radno vreme. Nema putnih troškova, nema plata..." Od Anoniman (Neregistrovan), u 31. maj 2010 18:07:38 S obzirom da direktor "Štamparije Dnevnik" nije hteo potpisati ugovor o štampanju lista "Dnevnik" sve dotle dok se ne isplate bar tri plate (od sedam ukupno) zaposlenima, tada je v.d. direktora "Dnevnik Holding" Jasmina Mašulović potpisala taj ugovor. Znači nema plata, nema putnih troškova a raditi se mora (?!). Predsedniku granskog sindikata grafičara Stevanu Tominu zatvorena su vrata Skupštine Vojvodine. Poznato je šta se desilo sa "Matrozom". To je namera da se uradi i sa "Dnevnik Holdingom" - da se sahrani(!). Sobzirom da tako stoje stvari, onda Stevan Tomin treba u pismenoj formi da obavesti "Skupštinu Vojvodine" o generalnom štrajku svih zaposlenih u "Štampariji Dnevnik", pa i onih koji "krišom" dobijaju plate. I da će štrajk trajati do sve dotle dok se ne ispune sledeći zahtevi: • Povezivanje radnog staža u celosti za sve; • Isplata svih zaostalih neisplaćenih plata u celosti • Isplata putnih troškova u celosti za period koji nije isplaćen. Generalno znači da se osim lista "Dnevnik" ne štampa ni "Rusko Slovo"(?), ni "Hlas Ljudu"(?) kao ni sve ostalo, kako za eksterne tako i za interne naručioce. Zaposleni će biti na radnim mestima ali - mašine će biti isključene. A van radnog vremena ovlašćeni štrajkači će blokirati sve ulaze u "Štampariju Dnevnik". To je jedino rešenje da se dugogodišnji "uništavaći", ove nekada uspešne firme - opamete konačno, i da urade onako kako Evropa zapoveda. Hoće li naš Predsednik Srbije biti presrećan kada mu jave iz Evropske unije da se u Srbiji uskraćuju prava nacionalnim manjinama? Pitamo se…(?) Da su “Sindikati” u ovoj našoj prelepoj Srbiji pravi Sindikati – onda bi se udružili, a ne solidarisali (to je “ništa”). Od blokiranja mostova, pruga i ulica (iskustvo je pokazalo) – nema neke velike valjde. Žao nam je što se u ovoj državi zida kapitalizam koji odgovara onima koji tu, na ovim prostorima, ne žive. A takav kapitalizam odgovara i onima (jedino onima) koji služe pokorno onima iz predhodne rečenice. Vreme je da se naslov koji je svanuo u dnevnoj štampi nakon “5. oktobra”: “Direktorima više ovlašćenja” promeni i da osvane nov na naslovnim stranama svih, ama baš svih, listova: “Direktorima više obaveza a manje ovlašćenja” uz podnaslov: “Da Zakoni važe za sve – svi treba (ne treba, već – moraju) da ih se prdržavaju. Da se zaposleni ne zlostavljaju uopšte”. Pitamo se...(?) Krajnje je nelogično mnogo toga (ma previše toga): Zahtev: Hoće da se radi, mora da se radi. Pitanje: Gladan, bez para, bolestan, zlostavljan u kontinuitetu od poslodavca, rad pod stalnim stresom u ne, po zdravlje bezbednim uslovima, ko neće neka uzme knjižicu – ima ko će da radi... ima li tu uopšte nešto što podpada pod, do sada provereno da je korisno – motivacija? Odgovor: Motivacija je: osmeh na licu kad zaposleni dolazi na posao. Taj osmeh se ne može naredbom, silom stvoriti. Taj osmeh može izmamiti: obezbedjivanje posla (i to obavezno posredstvom tkz. komercijalista – eksternih granskih nabavljača poslova. Pa neka oni od provizije ostvare prihod i tri puta veći od direktora – samo da se radi u tri smene); normiranje posla svugde gde god je to moguće (kako bi bio veći učinak, ako ne – onda ni učinka nema i proizvodnja opada); menjati pothitno Zakone i dozvoliti prekovremeni, produženi rad - kako zaposleni nebi bili zlostavljani time da im se uskrati korišćenje slobodnih dana i godišnjih odmora u celosti; vratiti bar nešto što je dobro i što bi i danas bilo od koristi u tržišnoj ekonomij a to je – bod; takođe pothitno menjati zakone i obavezati da svaka firma, bila to državna, društvena, akcionarska, privatna... – isplati svakom zaposlenom regres za godišnji odmor u celost (a ne kako se kome sviđa); vratiti i sledeću kategoriju pod obaveznim, svugde) – topli obrok. Umesto zaključka: Mi smo gladni, ali stvarno(!). A “Vi?” Od Anoniman (Neregistrovan), u 15. jun 2010 15:24:30 |
O meniOdakle smo... Gde smo... Gde idemo... Šta radimo...Šta jedemo... Nedavno napisanoArhiva
|
|||||||
